Dijalog o Kosovu

Forum za etničke odnose (FER) iz Beograda i Centar za nove medije (CNM) Liber iz Novog Sada uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija pratili su i analizirali tok unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Multidisciplinarni tim Foruma za etničke odnose sistematski je pratio događaje, stavove i mišljenja iznete u ovom dijalogu, i medijsko izveštavanje o tome; uporedo, CNM Liber prikupljao je i dubinski analizirao mišljenja javnosti o ovoj temi, izražena na društvenim mrežama Facebook i Twitter, kao doprinos dijalogu van institucija.

Pod zajedničkim naslovom “Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta” nedeljnik Vreme, takođe uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Srbija donosi serijal autorskih tekstova koji razmatraju različite mogućnosti rešavanja ovog problema, kao i druge aspekte unutrašnjeg dijaloga o Kosovu.

Kapitalno delo Petrita Imamija ”Srbi i Albanci kroz vekove” u izdanju Samizdat B92 je dragocen doprinos konstruktivnom dijalogu, i uopšte upoznavanju najšire javnosti u Srbiji s razvojem srpsko-albanskih odnosa. Fondacija za otvoreno društvo, Srbija otkupila je 250 kompleta ove trotomne knjige i poklonila ih javnim i univerzitetskim bibliotekama širom zemlje. Novo izdanje ”Srbi i Albanci kroz vekove” bilo je i povod za niz otvorenih razgovora pod zajedničkim naslovom “Dijalog među dijalozima” u 6 gradova u organizaciji Kulturnog centra Rex čije govorne programe podržava FOD Srbija.

Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) objavila je na srpskom i engleskom “Vodič za unutrašnji dijalog o Kosovu” čiji deo Kosovska hronologija (1974 – 2017) — uz podršku FOD Srbija — predstavlja ključne događaje, međunarodne sporazume, dokumenta i pregovore o odnosima Srbije i Kosova kao činjeničku osnovu za transparentan, odgovoran i argumentovan društveni dijalog.

Centar za primenjene evropske studije (CPES), i Centar za interdisciplinarne studije Balkana (CISBalk) Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu početkom decembra 2018. održali su međunarodnu konferenciju "Tri scenarija za Kosovo i bezbednost u jugoistočnoj Evropi". Cilj ove konferencije je da građanima i drugim učesnicima u javnom životu Srbije pruži na analizama zasnovane uvide i znanja koji će im omogućiti da kvalifikovano učestvuju u javnom dijalogu o budućem statusu Kosova i zauzmu stav u predstojećim procesima odlučivanja o ovom pitanju.

Na konferenciji u Beogradu raspravljalo se o posledicama koje za bezbednost regiona jugoistočne Evrope mogu imati 3 moguća scenarija o odnosima Srbije i Kosova: 1) razmena teritorija/demarkacija/razgraničenje; 2) normalizacija odnosa u okviru pregovora koji se već sedam godina vode pod okriljem EU; 3) odlaganje rešenja/čuvanje status quo stanja. Organizatori su posebno imali u vidu kako bi se svaki od 3 scenarija odrazio na: 1) bezbednosne i odbrambene politike zemalja ovog regiona; 2) odnose svake od tih zemalja sa svojim susedima; 3) unutrašnju bezbednost u svakoj od ovih zemalja, prvenstveno na dinamiku među-etničkih odnosa tj. stav prema položaju njihovih manjina u drugim zemljama regiona. Konferenciju je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija, a efektivnu debatu omogućile su kratke analize (policy briefs) o navedenim pitanjima, koje je pripremilo 15 autora - iz Srbije i sa Kosova, iz Albanije, BiH, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Makedonije i Rumunije.